Борак борили Серберичани
Борак борили Серберичани
[Кольедо моj, Божо
ле моj,
Божичу моj,
Сварожичу, оj]
У тоj земльи Сербериjи
У Инджиjи проклиjетоj,
Борак борили млого дуго
Сто тисуча других льета
Двjеста тисич кратких
льета.
Борак борили, зло чинили.
Борич боре разльути се,
Тартарима земльу даде
А Србима туджег станка.
Туджег станка, туджег данка
На Србицу и Jак цара,
На тог Чуjа вjельу рjеку
Борили се храбрили се
Боjе своjе погубили
Землье србске оставили
И Инджиjу и Дунава.
Хинду си за ньим насрнуо
Дуга борба, дуга рата,
И Краjине злопамтине
Кольед земльу оставио
Над Босну се надмашио.
Босном трjесну Србу
свану
Босна србска и одавна
Од Србиjе постанула
Кольед био прjеминуо,
Божича нам оставио,
А Божича Сварожича.
Сварог браду погладио,
Млого добро починио,
Свако нами добро дао
Домачину понаjвjече.
А домачин Кольеджаном
Свашта доста подарио:
Коме злато, коме благо
Цар Кольеду милу шчjерцу
Кольеджаном синовицjе.